Monitoring, Vesti
Kampanja tenzija, pravno zastrašivanje i seksualna eksploatacija
Novi presek monitoringa SHARE Fondacije u Srbiji od aprila do kraja juna 2024. beleži 33 slučaja povreda ljudskih prava u digitalnom okruženju, što je donekle slično istom periodu prošle godine. Period april-jun obeležili su slučajevi iz kategorije prevare, pretnje i manipulacije (njih 29) dok je povreda iz ostalih kategorija bilo znatno manje – tri sajber incidenta i jedan slučaj koji se odnosio na ugrožavanje privatnosti i podataka o ličnosti. Kada je reč o rodno zasnovanom onlajn nasilju, monitoringom je obuhvaćeno 6 slučajeva koji se većinom odnose na uznemiravanje kroz napade motivisane rodom i seksualnom orijentacijom.
Novi izbori, stare tenzije
Posle kriznog perioda izazvanog brojnim uočenim nepravilnostima tokom parlamentarnih izbora u decembru prošle godine i Rezolucije Evropskog parlamenta koji je zauzeo kritički stav prema izbornom procesu, građani Srbije ušli su u još jednu kampanju. Lokalni izbori za Beograd, Novi Sad, Niš i brojne druge gradove i opštine raspisani su za 2. jun, a kampanju su obeležili bojkot jednog dela opozicije i pojava novih izbornih lista poput pokreta Kreni-Promeni. Jedan od upečatljivijih slučajeva tokom kampanje odigrao se na TV Pink koja je emitovala lažni snimak Save Manojlovića, kandidata Kreni-Promeni za gradonačelnika Beograda, generisanog veštačkom inteligencijom. Snimak je emitovan u centralnim informativnim emisijama na Pinku, a vlasnik televizije Željko Mitrović podelio je snimak i na ličnom X nalogu. Regulatorno telo za elektronske medije (REM) nije izreklo mere ni u ovom slučaju, pa je TV Pink ponovo prošla nekažnjeno za emitovanje dipfejk materijala.
Kampanju za lokalne izbore u Čačku obeležio je slučaj objavljivanja poverljive bankovne dokumentacije portala Ozon press, odnosno izvoda sa računa na kome se vidi uplata ovom mediju od Evropskog fonda za demokratiju. Indikativno je da se nakon govora predsednika Srbije Aleksandra Vučića na predizbornom mitingu u Čačku, gde je pomenuo da je “jedna nemačka fondacija uplatila 40.000 evra jednoj opozicionoj listi”, izvod pojavio na portalima koji podržavaju vladajuću koaliciju. Kako je potvrdio za Raskrikavanje, vlasnik portala Ozon press Stojan Marković bio je kandidat za odbornika opozicije.
Domaći posmatrači izbora iz organizacije Crta ponovo su se našli na udaru narodnog poslanika SNS i advokata Vladimira Đukanovića, koji je na mreži X neovlašćeno objavio imena, prezimena i matične brojeve njenih predstavnika. Tokom prethodne izborne kampanje, Đukanović je pozivao na hapšenje članova i zabranu te organizacije. Po zatvaranju biračkih mesta, tabloidni portali su manipulativno predstavljali izjavu šefa posmatračke misije Crta Raše Nedeljkova kako su izbori navodno bili “čisti kao suza”, iako je Nedeljkov na konferenciji za medije izjavio da je prerano za zaključke i analizu jer je izborni proces još uvek bio u toku. Više o pritiscima na izborne posmatrače pročitajte u autorskom tekstu Marka Vučkovića.
Napadi na posmatrače izbora – od otrovnih laži do zloupotrebe ličnih podataka
Kao i mnoge druge nevladine organizacije u Srbiji, i Crta je izložena napadima i etiketama stranih plaćenika i faktora destabilizacije. Medijska hajka s elementima teorija zavere, praćena zloupotrebom ličnih podataka članova tima Crte, podstiče netoleranciju i ugrožava slobodu delovanja civilnog društva. Vlast je sve otvorenija u naporima da braniocima demokratije i ljudskih prava suzi prostor za delovanje.
Posmatračka misija Crte je samo u proteklih 10 meseci podnela skoro 200 prijava raznim institucijama zbog zabeleženih krivičnih dela i ugrožavanja prava građana u izborima. Dva vanredna izborna poluvremena, održana u decembru 2023. i junu 2024. godine, ogolila su razmere izbornog inženjeringa, manipulacija zakonima i institucijama u cilju nameštanja igre u korist – vlasti.
Upravo su nalazi Crte, koji su odjeknuli širom sveta, opredelivši zaključke mnogih međunarodnih institucija o stanju u Srbiji, pokrenuli višemesečnu kampanju diskreditacije i mržnje protiv organizacije i pojedinaca u njoj. Posebno zabrinjava to što su najviši predstavnici države glavni podstrekivači toksičnih narativa, umesto da budu odgovorni sagovornici u sagledavanju ozbiljnih nalaza o izbornoj prevari.
Salva optužbi da Crta namerava da “destabilizuje Srbiju” i “sruši ustavni poredak” koja je krenula nakon izbornog dana 17. decembra sa zvanične konferencije tadašnje predsednice Vlade Srbije, prerasla je u višemesečnu kampanju u najuticajnijim medijima, ali i na društvenim mrežama gde predstavnici i saradnici vlasti bez posledica raspiruju mržnju i netrpeljivost.
Napadi su deo šireg trenda kriminalizacije i targetiranja nevladinih organizacija, koje se optužuju za antidržavno delovanje.
“Trebalo bi te iz CRTE da pohapsi zbog obmane javnosti o navodnoj krađi, kao i uznemirenja javnosti. Takođe, CRTU kao lobističku organizaciju bi trebalo zabraniti.”
Vladimir Đukanovic, zvaničan “X” nalog @adv_djukanovic, 18. januar 2024.
Pretnje i pritisci su se nastavili i tokom kampanje za beogradske i druge lokalne izbore 2024. Nakon što je objavila nove podatke o neobjašnjivim promenama u javno dostupnim podacima iz Jedinstvenog biračkog spiska, odlazeći ministar državne uprave i lokalne samouprave (MDULS), Aleksandar Martinović, u aprilu javno optužuje Crtu za “napade na Srbiju”. Njegova izjava poslužila je kao uvod u talas medijskih napada koji će uslediti u narednim mesecima.
Jedan od najekstremnijih primera neprijateljstva dao je Vladimir Đukanović, narodni poslanik i visoki funkcioner Srpske napredne stranke, u maju 2024. godine, objavivši imena i lične podatke čitavog pravnog tima Posmatračke misije Crte. Đukanović je do podataka došao neovlašćenim pristupom dokumentu Lokalne izborne komisije beogradske opštine Vračar. Osim što je u pitanju krivično delo – zloupotreba službenog položaja unutar institucije – Đukanovićev postupak je direktno ugrozio bezbednost posmatrača izbora.
Nesumnjivo je, dakle, da diskreditujući narativi dolaze i iz državnih institucija, koje obezbeđuju podatke, aktivno podstiču ili ćuteći odobravaju hajke. Preliminarni podaci istraživanja koje Crta sprovodi s ukrajinskom organizacijom OPORA pokazuju jasnu povezanost između “bot” naloga na društvenim mrežama i najviših državnih predstavnika i institucija Republike Srbije. Pošto je objavila izveštaj o nepravilnostima na izborima 2023. godine, Crta je postala meta koordinisanih napada na društvenoj mreži “X”. U periodu od novembra 2023. do januara 2024. godine, više od 60 odsto tvitova koji su spominjali Crtu bilo je negativno obojeno optužbama da je Crta „strani agent“ i da radi u interesu Zapada. Napadi su često dolazili sa naloga povezanih s vladajućom strankom i proruskom propagandom.
Važno je podsetiti i da je država Srbija još 2020. i 2021. godine sastavila listu od više od 50 organizacija i pojedinaca, koji treba da budu predmet provere zbog navodnog pranja novca i finansiranja terorizma. Time su direktno iskorišćeni međunarodni standardi kao oružje protiv demokratskih glasova koij zagovaraju odgovoran rad vlasti. Nekoliko godina kasnije, kada se slegla prašina koja je sakrila činjenicu da niko nije odgovorao za očiglednu zloupotrebu zakona i pravila, Crta i druge nevladine organizacije ponovo su meta optužbi o stranim plaćenicima.
U društvenom sporu o iskopavanju litijuma vlast se služi istim, proverenim receptom. U avgustu 2024. provladini mediji su nevladine organizacije žigosali kao strane agente na zadatku destabilizacije Srbije. Po nalazima Crte, u više od 120 objava na informativnim portalima nevladine organizacije su opisivane kao produžena ruka Zapada. U toj operaciji prednjačio je tabloid Informer, tj. njegov glavni i odgovorni urednik Dragan J. Vučićević. Kao povod za ofanzivu poslužio je izveštaj kineskog Ministarstva spoljnih poslova u kojem se Nacionalna zadužbina za demokratiju (NED) optužuje da finansira civilno društvo u cilju rušenja aktuelne vlasti u Srbiji.
Jedan od ključnih nosilaca tog narativa bio je predsednik Srbije, koji je 20. avgusta 2024. godine izjavio da su “rekordni iznosi novca” ušli u Srbiju radi destabilizacije države pod izgovorom “unapređenja demokratije”.
Šire se i manipulacije zasnovane na motivu obojenih revolucija. Dijana Hrkalović, bivša državna sekretarka Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP), koja je sa funkcije otišla u jeku afere u kojoj je povezivana s klanom organizovanog kriminala, iznela je tvrdnje da je NED, kao jedan od partnera Crte i drugih organizacija u Srbiji, zapravo agentura Centralne obaveštajne agencije (CIA), koja se služi nevladinim organizacijama u podrivanju Srbije. Hrkalović je izjavila da su nevladine organizacije plaćene kako bi organizovale proteste i revolucije, i to putem manipulacije osetljivim temama, poput ubijene dece (masovna ubistva u školi “Vladislav Ribnikar i mladenovačkim selima, op. aut.) i ekoloških pitanja. Usled višedecenijskog nametanja ideologije nacionalizma i antizapadnog populizma, čini se da autoritarna vlast nevladine organizacije tretira kao laku metu i dežurne krivce za svaku situaciju u društvu koju ne može lako da kontroliše. Umesto argumenata, jednostavnije je plasirati dezinformacije i manipulacije koje podstiču ksenofobiju i paranoju.
Do trenutka nastajanja ovog teksta, napadi nisu stali.
Marko Vučković je diplomirani politikolog za međunarodne poslove, član tima Crte od 2023. godine. Student je master programa pod nazivom Peace, Security and Development na Fakultetu političkih nauka. Posebno je zainteresovan za oblasti međunarodnog terorizma, organizovanog kriminala i reforme sektora bezbednosti.
SLAPP tužbe: novi nivo
Pravni postupci koji se pokreću radi zastrašivanja novinara i aktivista visokim novčanim odštetama, pa čak i krivičnim sankcijama, redovno su sredstvo pritiska kojim se koriste javni funkcioneri i ljudi od društvenog uticaja. Problemi koje tzv. SLAPP tužbe izazivaju prepoznati su i u Evropskoj uniji, koja je početkom godine usvojila anti-SLAPP direktivu sa ciljem da u državama članicama postavi minimalne standarde zaštite aktera koju deluju u javnom interesu, od malicioznih tužbi. Prema podacima CASE koalicije iz 2023. godine, Srbija je bila na desetom mestu u Evropi od 35 država u kojima koalicija prati SLAPP postupke.
Istraživački mediji koji otkrivaju slučajeve korupcije i zloupotrebe moći naročite su mete tužbi sa ciljem zastrašivanja. Protiv Mreže za istraživanje kriminala i korupcije (KRIK) podnete su dve tužbe zbog baze “Prosudi ko sudi”, koja je namenjena istraživanju rada pravosuđa i unapređenju transparentnosti. Sutkinja Apelacionog suda u Beogradu Dušanka Đorđević i njen suprug zahtevali su naknadu štete u iznosu od 760.000 dinara, ali i zatvorske kazne i dvogodišnju zabranu rada za novinare Stevana Dojčinovića i Bojanu Pavlović, što je presedan čak i u pogledu dosadašnjih SLAPP tužbi u Srbiji. U sličnoj situaciji se našla novinarka portala Pištaljka Snežana Đurić, koju je generalni sekretar Veslačkog saveza Srbije tužio zbog izveštavanja o postupanju prema uzbunjivaču u toj sportskoj instituciji, tražeći 650.000 dinara odštete i dve godine zatvora za novinarku.
Civilno društvo i medijska zajednica oštro su reagovali na oslobađajuću presudu Apelacionog suda u Beogradu okrivljenima za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije. Optuženi u postupku koji su drugostepenom presudom oslobođeni, tužili su Fondaciju Slavko Ćuruvija zbog saopštenja u kome su izrazili neslaganje sa presudom, ali i advokata Aleksandra Olenika i potpredsednicu Stranke slobode i pravde Mariniku Tepić koji su na mreži X komentarisali presudu. Od sve tri tužene strane tražen je isti iznos na ime naknade štete – 500.000 dinara.
Pretnje, rodno nasilje i diskriminacija
Razmere tehnološki posredovanog rodno zasnovanog nasilja otkrivene su više puta kroz izveštavanje o grupama za razmenu zloupotrebljenog intimnog sadržaja, najčešće kreiranih i organizovanih na Telegramu. Grupa devojaka iz organizacije Osnažžene su se inflitrirale u Telegram grupe u kojima su pronašle materijale seksualnog zlostavljanja dece, incesta, kao i brojne druge intimne sadržaje snimljene i/ili objavljene bez pristanka. Nedugo zatim, članovi grupa su počeli da ih targetiraju uvredama, pretnjama, nasiljem ali i potencijalnim tužbama zbog teksta u kome su obelodanile aktivnosti na Telegram grupama u koje su imale uvid.
Takođe, studentkinje Filozofskog fakulteta u Novom Sadu Mila Pajić i Doroteja Antić su putem društvenih mreža dobile stotine pretnji i uvreda nakon što su podržale Rezoluciju UN o genocidu u Srebrenici svojim izjavama za video koji je objavila Inicijativa mladih za ljudska prava. Pajić i Antić su već dobijale pretnje od ekstremnih desničara tokom protesta za odbranu autonomije fakulteta na kome studiraju.
Veliku pažnju javnosti privukao je festival “Miredita, dobar dan”, koji se održava u Beogradu i Prištini u svojevrsnoj kulturnoj i umetničkoj razmeni dve sredine. Ove godine, nadležni organi Srbije su zabranili održavanje festivala zbog “opasnosti od ugrožavanja bezbednosti ljudi i imovine” usled protesta ultradesničarkih i nacionalističkih grupa. Kako je direktorka Inicijative mladih za ljudska prava (YIHR) ukazala, na društvenim mrežama istaknute su brojne pretnje nasiljem usmerene prema učesnicima i organizatorima festivala.
Internet prevare
Kada je reč o sajber incidentima, uobičajena pojava u monitoringu digitalnih prava i sloboda jesu različite vrste internet prevara zasnovanih na socijalnom inženjeringu, poput fišinga ili smišinga. U posmatranom periodu izdvojila se zloupotreba službene mejl adrese Uprave za trezor. Ministarstvo finansija apelovalo je na građane da pažljivo proveravaju mejlove koje dobijaju od Uprave, imajući u vidu da je napadač maskirao pravu mejl adresu tako da poruka izgleda autentično, ali je sadržala maliciozni prilog koji može da zarazi uređaj ako se otvori. Kako se sve više servisa javne uprave digitalizuje i raste obim poslova sa državnim organima koji se obavljaju elektronskim putem, građani su izloženiji riziku od ovakvih prevara.
Takođe su i dalje prisutne fišing kampanje usmerene na korisnike banaka. Nacionalni CERT je upozorio građane da su se pojavile lažne mejl poruke, navodno od Rajfajzen banke, kojima se traži “verifikacija identiteta” ili “hitna akcija za bezbednost kreditne kartice”. Prevaranti su slali lažna obaveštenja da je banka uočila neuobičajene aktivnosti platnih kartica ili grešku u funkcionisanju računa, uz upozorenje da će klijentima biti blokiran račun ako ne reaguju u narednih 12 sati. Sličnom prevarom, ali putem SMS poruka u kojima se spominje Unikredit banka, od građana je traženo da kliknu na link i unesu podatke o ličnosti.
Čitaj još: