Vesti
U prvom licu: Veštački sadržaj, prave opasnosti
Teodora Uzelac, prebroditeljka rodno zasnovanog onlajn nasilja u slučaju Batajnica
„Ne drami, nije tako strašno.“ „On se šali.“ „Ti si kriva.“ „Izazvala si ga.“ „Zašto uopšte imaš društvene mreže?“ „Zaslužila si.“ „Prija ti.“ „Zašto nisi prijavila do sad?“ Ljudi zaključuju i pitaju, a ti uplakana, preplašena i postiđena tražiš način da se opravdaš i odgovoriš. „Možda i nije tako strašno.“ „Možda ja ne razumem šalu.“ „Šta ako ga jesam izazvala?“ Počneš da preispituješ sebe, jer koliko god glasno da vičeš – društvo ne želi da te čuje. Tako su se osećale devojke iz Batajnice, čiji su privatni podaci i fotografije objavljivani na Instagramu i TikToku, u najgnusnijem kontekstu.
Svaka nova objava je još jedan šamar. Ne znaš ko te udara. Modrica nema. Sve što ti se dešava je neopipljivo, neuhvatljivo i nestvarno. A to radi stvarna osoba, kojoj je za dva dana, na TikToku, podršku pružilo 13 hiljada stvarnih ljudi. Za sve njih, ti nisi stvarna – ti si seksualizovani objekat, predmet ismevanja i odvratnih komentara. Šamar postaje 13 hiljada puta jači, a tvoje modrice su i dalje nevidljive.
Kada se profil prvi put pojavio, bila sam četrnaestogodišnja devojčica. Sada sam dvadesetogodišnja devojka. „Stvaralac“ je postajao „kreativniji“, a sadržaj sve ogavniji i izopačeniji. U julu 2023. godine, setio se veštačke inteligencije. Videla sam sebe kako izgovaram rečenice, koje ne mogu ni da smislim. Videli su i moji roditelji, prijatelji, kolege sa fakulteta, komšije i poznanici. Tada srastete sa sramom. Njegova senka vas prati gde god da idete. „Zašto ćutiš?“ Nijednim odgovorom nisam mogla da se opravdam ni sama sebi. Podnela sam krivičnu prijavu. Obratila sam se medijima. Prvi su ćutali, a većina drugih je o ovome izveštavala kao o skandalu u rijaliti programu.
Posle dva meseca, pozvana sam da dam izjavu. „Konačno“, pomisliš. Odeš u MUP, a tamo te dočeka dvoje ljudi, gomila papira, koje si priložila kao dokaz i reči „Nemoguće da ga ne poznaješ“. Sa knedlom u grlu, objašnjavaš da si žrtva, a ne nasilnik. Tako dobiješ odgovor na pitanje „Zašto nisi prijavila?“. Optuže te da sarađuješ sa nekim ko te šest godina maltretira. Vratiš se kući. Pokušavaš da živiš normalno, dok se na ulici osvrćeš za sobom, ne bi li nekako uočila lice, koje stoji iza tog profila. Mnogo hiljada ljudi zna ko si, kako izgledaš i gde živiš. Ne znaš šta nekome od njih može da padne na pamet, kada te vidi – jer „ti to voliš“ i „ti si to zaslužila“. Nisam. Ni ako nosim kratku suknju, ni ako se u njoj slikam – nisam. Mnogo vremena mi je trebalo da to shvatim, jer mi je društvo govorilo suprotno. Početkom novembra, drugarica mi je poslala link. „Mladić uhapšen zbog sumnje da je proganjao i polno uznemiravao devojke u Batajnici“, piše RTS. Čitala sam desetinama puta, ne bih li ubila nevericu. Neko je ipak video moje modrice. B.B. (24). Borba protiv vetrenjača dobijala je sve više smisla. Dve nedelje kasnije, dobila sam poziv iz Višeg javnog tužilaštva, gde sam dala iskaz. Pridružila sam se procesu suđenja, zajedno sa još nekim devojkama. Ubrzo sam dobila poziv za glavni pretres. Nestrpljivo sam iščekivala taj dan, ali svakim korakom ka Palati pravde, disanje je postajalo sve teže. Sedela sam ispred sudnice, kada ga je doveo policajac. B.B. (24) ima lice. To je lice nasilnika. To je osoba koja stoji iza moje šestogodišnje patnje.
Koliko god mislili da ste spremni za suočavanje, nikada niste dovoljno spremni. Otišla sam sama. Bez roditelja, bez advokata. Druge devojke nisu došle. Sedela sam tri mesta od njega. Mislila sam da neću moći da skinem pogled sa njegovog lica, a nisam mogla ni da ga pogledam. Glavni pretres je odložen. B.B. (24) je podneo žalbu na pritvor. Možda mu je pravo na slobodu kretanja neosnovano uskraćeno i to mu smeta. Razumem – zaista smeta kada neko gazi vaša prava. Pre nego što smo izašli iz sudnice, policajac mu je stavio lisice. Simbolično, ruke koje su stajale iza tog profila, ipak nisu neuhvatljive. To me raduje, lično, ali i kao devojku koja je deo ovog društva. Možda posle ovog slučaja shvatimo da digitalno nasilje nikada ne ostaje u sferi „neopipljivog“. Ono nije šala, nije samo jedan komentar ili fotografija – to je nasilje. Ono se uliva i preplavljuje „stvaran“ život žrtve. Zbog toga je važno da i nasilnik, koji se krije iza lažnog korisničkog imena i profilne fotografije, „u stvarnosti“ i odgovara. Digitalno nasilje je stvarno nasilje.
***
Kontekst
Teodora Uzelac godinama vodi borbu protiv nasilnika koji je anonimno preko mreže naloga seksualno zlostavljao i uznemiravao nju i mnoge druge devojke iz Batajnice. Uprkos brojnim preprekama s kojima se susrela, Teodora nije odustajala od svoje borbe. Nakon šest godina, počinilac je konačno uhvaćen i procesuiran. Teodorina priča personifikuje ovakve slučajeve nasilja i može služiti kao podsetnik da, iako smo svesni da su te slike i snimci lažni, trauma koju izazivaju je veoma stvarna.
Ako se vi, ili bilo ko koga poznajete nađete na meti ovakvih zloupotreba, na raspolaganju su vam brojne organizacije u Srbiji koje se bave zaštitom ženskih prava i pružanjem svih vrsta pomoći, od psihološke do pravne. Iako distribucija intimnih sadržaja bez saglasnosti i dalje nije posebno krivično delo u Srbiji, postoje druga dela po kojima se to može goniti. Zbog toga je važno svaki slučaj prijaviti.
Čitaj još: