Vesti
Akt o digitalnim tržištima – svi za sve?
Nakon skoro dve godine od inicijalnog predloga, Akt o digitalim tržištima (Digital Markets Act – DMA) usvojen je i stupio je na snagu u novembru 2022. godine, nekih pola godine nakon svog “sestrinskog” Akta o digitalnim uslugama. Ovaj regulativni tandem značajno teži da utiče na reformu obaveza i ograničenja koje neke od najvećih onlajn platformi, i tehnoloških kompanija u čijem su posedu, imaju prema svojim korisnicima. Prema zaključcima Evropske komisije, ove velike platforme zbog svojih ogromnih brojeva korisnika predstavljaju nefer konkurente i podstiču monopolističke uslove u kojima manje kompanije pružaoci digitalnih usluga nemaju šanse da se sa njima takmiče. Iz tog razloga, uloga DMA je da spreči tehnološke čuvare kapija od učestvovanja u antikonkurentskim praksama. U prevodu, tehnološki giganti moraju da se igraju fer sa svim ostalim takmičarima u globalnoj ekonomiji pažnje.
Ko su čuvari kapija (gatekeepers)?
U svojoj želji da reguliše i ponudi otvoreniji i transparentniji digitalni prostor za sve, DMA za cilj ima da omogući korisnicima onlajn servisa lakše kretanje i iskustvo na internetu. To u prevodu znači veću slobodu za korisnike da uz saglasnost biraju koje usluge datih kompanija žele da koriste bez obaveze prihvatanja celog paketa njihovih usluga.
Prema zakonu, kompanije se kvalifikuju za poziciju čuvara kapija ako su dobro pozicionirane na tržištu (ostvaruju promet preko € 7,5 milijardi u prethodnoj godini), zahvataju veliku korisničku bazu (imaju u proseku 45 miliona aktivnih korisnika u EU) i zbog svoje rasprostranjenosti imaju mogućnosti da utiču na tržišne uslove (usluge koje nude čine značajni kanal između preduzeća i korisnika (core platform service)).
Među čuvare mogu spadati kompanije koje nude usluge onlajn posredovanja, internet pretraživače, društvene mreže, platforme za deljenje videa, usluge instant komunikacije, operativne sisteme, veb pretraživače, virtuelne asistente, usluge čuvanja podataka i računarstva u oblaku (cloud services), kao i usluge oglašavanja na mreži, uključujući sve reklamne mreže, reklamne berze i bilo koje drugo oglašavanje koje kompanija kao posrednik može pružati.
Važno je napomenuti da je Evropska komisija jedina koja može da odredi koje kompanije spadaju u čuvare kapija, i za sada se na tom spisku nalazi samo šest.
Čuvari kapija u ovom smislu su trenutno najveće tehnološke kompanije koje komanduju najvećim delom tržišta – Alfabet, Amazon, Epl, Meta, Majkrosoft i BajtDens. Svaka od nabrojanih kompanija trenutno “drži” po neki ćošak interneta pod svojom kontrolom – Gugl (Alfabet) je ubedljivi broj jedan kada je u pitanju pretraživanje interneta, Meta kroz Fejsbuk, Instagram i Vacap kontroliše svet društvenih mreža i instant komunikacije, onlajn kupovina nalazi se u džepu nikoga drugog do Bezosa i Amazona, a Epl i Majkrosoft dele operativne sisteme i onlajn usluge u oblaku. Kao najmlađi član petorke, roditeljska kompanija Tiktoka, najbrže rastuće društvene mreže u istoriji, BajtDens je za manje od decenije došao do skoro 2 milijarde aktivnih korisnika i približava se Metinom ćošku.
Ono što je obećavajuće je da će spisak ovih kompanija biti redovno razmatran i najkasnije na tri godine će biti utvrđivano da li je potupun ili zahteva izmene. U prevodu, kako bi se ostalo u stopu sa dinamičnim promenama u digitalnom prostoru, Evropska komisija će u kratkom roku ažurirati spisak i dodavati potencijalne nove čuvare kapija.
Nakon što su označene kao čuvari, kompanije će imati obavezu da se u roku od šest meseci odazovu kako bi objasnile Komisiji na koje načine planiraju da sprovedu pravila propisana zakonom, kao i da javno objave bilo kakve tehnike profilisanja korisnika koje su koristile u prošlosti i koje će morati godišnje da objavljuju. Provere kompanija će biti obavezne najmanje jednom godišnje i Komisija će na osnovu tih provera objavljivati izveštaje za javnost o njihovom poslovanju, koje će sadržati transparentne podatke.
Glavni ciljevi DMA
Najvažniji cilj ove zakonske uredbe jeste da utiče na takozvanu demokratizaciju tržišta, odnosno da onemogući velikim tehnološkim kompanijama da učestvuju u nefer praksama koje sputavaju slobodnu razmenu informacija i decentralizovani internet. Kroz poravnavanje konkurencije i postavljanje jednakih uslova za sve, korisnicima će takođe biti proširen izbor usluga među kojim mogu da biraju. Među tim praksama posebno se izdvajaju:
1. Samo-preferiranje (self-preferencing)
Prema DMA, kompanije koje su dobro pozicionirane na tržištu neće smeti da promovišu svoje servise iznad konkurentskih jer na taj način onemogućavaju manjim servisima da se takmiče sa njihovim. Iako je na samom početku ovo i bila zamisao Leri Pejdža i Sergej Brina kada su napravili Gugl, svetski pretraživač koji je nudio rezultate po njihovoj korisnosti i popularnosti, a ne po netransparetnom nameštanjem istih, danas je situacija drastično drugačija. Često se dogodi da odemo na Gugl u potrazi za informacijom i tek nakon što završimo pretragu shvatimo da nismo ni napustili pretraživač, a kamoli prvu stranu. Prema jednom istraživanju iz 2020. godine, utvrđeno je da se čak dve trećine Gugl pretraga završilo bez napuštanja naslovne strane pretraživača, odnosno bez klika ka organskim rezultatima. Ovo znači da Gugl neuporedivo više favorizuje sopstvene rezultate u pretragama umesto da dopušta korisnicima da pristupe rezultatima koji bi potencijalno bili korisniji ili bolje plasirani sami po sebi. Na ovaj način Gugl ovim drugim manjim stranicama uskraćuje saobraćaj kroz pristup korisnika, što je u njihovom slučaju ponekad i jedini način na privuku oglašivače.
2. Vezivanje i grupisanje (tying and bundling)
U slučaju onlajn kupovine, Amazon koji kontroliše 82% posto tržišta i za neke male biznise predstavlja jedini kanal do kupaca, počeo je da prioritizuje svoje proizvode po sistemu preporuke, postavljajući ih na bolja mesta na samoj stranici i uglavnom nudeći povoljnije opcije ili primamljivije ponude kao što su kombinacije proizvoda. Cela priča postaje još gora kada postane jasno da Amazon dizajnove većine ovih proizvoda krade od tih manjih kompanija koje prodaju svoje uglavnom mnogo kvalitetnije, i samim tim skuplje, proizvode na njihovom sajtu. Ove prakse nazivaju se vezivanje i grupisanje (tying and bundling) i predstavljaju nekonkurentsko ponašanje od strane Amazona zbog kojeg je kompanija i tužena zbog održavanja monopolističkog okruženja. Pored malih prodavaca, sami korisnici su ugroženi ovim praksama jer se lanac saglasnosti za davanje ličnih podataka komplikuje.
Pre DMA, ove velike kompanije nisu bile u obavezi da na transparentan način prikupljaju saglasnost od svojih korisnika, već se to ili radilo preko posrednika koji koriste ove servise na svojim sajtovima, ili su se korisnički podaci odavali servisima-saradnicima. Ovo je jedna velika tačka u DMA, jer je profilisanje korisnika i korišćenje podataka u svrhe oglašavanja problem koji zaslužuje mnogo više pažnje kako bi se rešio, dok je sama industrija onlajn oglašavanja često jako zatvorena i nejasna svakome ko je spolja posmatra.
3. Nepoštene prakse trgovanja (podacima) (unfair trading practices)
U praktičnom smislu to znači da korisnici neće biti ograničeni samo na aplikacije koje su pravljene isključivo za Eplovu prodavnicu aplikacija, već će moći da na svoje uređaje instaliraju aplikacije koje se mogu naći i u Gugl Plej prodavnici ili čak aplikacije koje su kreirane nezavisno od operativnih sistema. Što se tiče samih kompanija kao što su Epl i Alfabet, one neće smeti proizvođačima ovih aplikacija da naplaćuju arbitrarne nadoknade kako bi uvrstili njihove aplikacije u svoju ponudu niti da onemogućavaju svojim korisnicima da isražuju usluge koje mogu da potiču od manjih i neetabliranih proizvođača.
Na ovaj način, podstriče se povećanje i otvaranje tržišta aplikacija i za manje programere i start ap kompanije koje žele da ponude svoje servise na nekim od najkorišćenijih uređaja bez da moraju da odvajaju velike sume kako bi se našli u katalogu.
4. Pristup podacima (access to data)
Kao što je navedeno već, sve kompanije određene kao čuvari moraće da dostavljaju transparentne izveštaje o svojim praksama prikupljanja podataka ali i profilisanju svojih korisnika. Pored toga, kompanije će biti u obavezi da, po zahtevu, dele podatke (koji su prikupljeni uz eksplicitnu saglasnost korisnika) sa manjim preduzećima i oglašivačima koji rade na njihovim platformama. Na ovaj način će manja preduzeća imati priliku da personalizuju svoje usluge u skladu sa bazom korisnika kojoj služe na određenim platformama.
Čuvari će takođe biti u obavezi da korisnicima dostave sve podatke koje od njih korisnici mogu da zatraže, bilo da je razlog uklanjanje istih ili promena davalaca usluga. Čuvari takođe moraju da dozvole korisnicima da u svakom trenutku povuku svoju saglasnost za deljenje svojih ličnih podataka i da to znači prestanak njihovog korišćenja. Takođe je važno da su sve ove opcije korisnicima predstavljene na jasan i vidljiv način, bez korišćenja tamnih šablona (dark patterns) za prikupljanje saglasnosti ili obmanu korisnika.
5. Među-operabilnost (interoperability)
Kao jedan od najinteresantnijih zahteva celog zakona, čuvari će morati da rade na tome da ‘otvore’ svoje servise kako bi mogli nesmetano da funkcionišu sa drugim servisima koji nude iste usluge. Na primer kada je u pitanju instant komunikacija, prema DMA Vacap i Fejsbuk Mesendžer biće u obavezi da svojim korisnicima dopuste nesmetano dopisivanje sa drugim korisnicima koji ove servise nemaju bez da su ovi drugi u obavezi da ih instaliraju.
Interesantno je da iako je na kraju odlučeno da iMessage nije jedan od Eplovih klučnih usluga, grupa evropskih telekomunikacionih kompanija, i Gugl, poslala su Evropskoj komisiji pismo u kojem traže da iMessage ipak bude uključen u DMA. To bi značilo da bi Epl morao da tretira ovu svoju uslugu kao platformu za instant komunikaciju što nikada u prošlosti nije eksplicitno navedeno, ali je primećeno od strane korisnika. Ovakva zatvorenost u okviru sopstvenog operativnog sistema omogućavao je Eplu da svojim korisnicima bliže približi ideju da je među-operabilnost moguća samo ako posedujete različite Eplove uređaje.
Kakve su sankcije?
U slučaju nepoštovanja pravila postavljlenih od strane DMA, Evropska komisija direktno je odgovorna za izricanje kazne ovim velikim kompanijama, i što se istih tiče, biće osetne. U slučaju nesaglasnosti sa pravilima, kompanija će biti u obavezi da plati 10% svoje godišnje zarade, a u slučajevima da se isti prekršaji ponavljaju u periodu od osam godina cifra će rasti i do 20%.
Šta sve ovo može da znači?
Iako većina onoga što je nabrojano u DMA zvuči pozitivno i obećavajuće, važno je sačekati neko vreme kako bismo videli šta će sve ovo značiti u praksi. Koliko je velika petorka (plus BajtDens) spremna da sarađuje i izmeni svoje poslovne modele, u nekim slučajevima skroro pa do korena? Ove kompanije su prve svesne da u slučaju otvaranja tržišta i demokratizacije ponude postoji velika šansa da će njihove usluge pretrpeti (opravdane) gubitke.
Iako su prve reakcije relativno umerene od strane američkih kompanija koje ispunjavaju uslove za čuvare kapija, BajtDens se pobunio oko svojeg uključivanja na spisak, uprkos tome što su prihvatili da ispunjavaju uslove. Određeni broj kompanija očekuje da će se naredne ili u narednih nekoliko godina pridružiti spisku i u ovom trenutku ostalo je da se vidi kako će prvi krug sprovođenja proći i kakav će primer velike tehnološke kompanije postaviti svojom (ne) saradljivošću.
Mila Bajić je glavna istraživačica SHARE Fondacije sa fokusom na odnos novih medija, tehnologije i privatnosti.
Čitaj još: