Monitoring, Vesti
Izbori 2022: Kampanja na Tviteru
Prema podacima za 2021. godinu, Tviter se nalazi tek na četvrtom mestu po broju korisnika društvenih mreža u Srbiji, mada značajno utiče na formiranje javnog diskursa u društvu. Ova mreža uglavnom služi za razne diskusije, dok je mnogo više orijentisana na direktnu komunikaciju nego Fejsbuk, Instagram ili Jutjub koji prednjače po broju korisnika.
Srpski život na Tviteru je u poslednjih nekoliko godina postao dosta turbulentan. U martu 2020. godine platforma je uklonila oko osam i po hiljada botovskih naloga povezanih sa Aleksandrom Vučićem i Srpskom naprednom strankom. Cilj ovih naloga bila je promocija predsednika Vučića i vladajuće stranke na mreži, što je Tviter ocenio kao ciljani pokušaj podrivanja javne diskusije i gušenje slobode izražavanja.
Nekih godinu dana kasnije, u avgustu 2021. godine, kompanija je označila deset medija iz Srbije kao medije čija je uređivačka politika pod kontrolom vladajućeg režima, odnosno prema njihovim rečima, kao medije koji sarađuju sa Vladom Srbije. U znak protesta zbog takvog poteza, RTS je poručio da više neće koristiti tu društvenu mrežu, dok je predsednik apelovao na Tviter da, kao i Trampu, uklone i njegov nalog. Metodologija po kojoj Tviter meri stepen nezavisnosti nekog medija može biti problematična u ovom slučaju, jer kompanija nije objavila zvanične indikatore prema kojima su mediji ozačeni kao saradnici vlasti. U nekim slučajevima, situacija je očigledna i imamo dokaza da određeni medij sarađuje sa vlašću, ali je važno izbegavati nagađanja.
Imajući ove okolnosti u vidu, čini se da politički angažman na Tviteru trpi izvesne promene. Činjenica je da su političke ličnosti i partije u zemlji mnogo relevantnije na ovoj mreži nego sami mediji, jer su upravo oni ti koji proizvode i dele sadržaje vezane za svoje aktivnosti. Druga značajna promena se odnosi na podršku, odnosno na takozvane botovske strukture koje i dalje postoje oko određenih profila. Nakon uklanjanja botovskih naloga, čini se da su taktike za promociju sadržaja određenih političkih opcija postale dosta sofisticiranije.
U cilju sticanja što celovitije slike preidzborne kampanje, u istraživanje su uključeni nalozi svih političkih stranaka koje su izašle na izbore u aprilu, kao i nalozi predsednika stranaka. Takođe, analiza je obuhvatala naloge nosilaca svih lista na sva tri nivoa (predsednički, parlamentarni i lokalni). U okviru istraživanja takođe su analizirani heštegovi koji su se ticali izbora, a koji su korišćeni u kreiranju predizbornih narativa, te slogani kampanja svih stranaka i koalicija.
Ko je kome lojalan?
Iako političari u Srbiji koriste Tviter bitno drugačije od, recimo, američkih političara kojima platforma služi za direktnu diskusiju sa građanima, jasno je da postoji volja da se i u ovom prostoru na određeni način stupi u interakciju sa potencijalnim glasačima.
Predsednički kandidati
Analizirano je ukupno 511,851 pratilaca naloga 6 predsedničkih kandidata prisutnih na Tviteru: Aleksandra Vučića, Boška Obradovića, Biljane Stojković, Branke Stamenković, Zdravka Ponoša i Miše Vacića.
Kada su u pitanju unikatni pratioci, odnosno oni korisnici koji prate samo jednog kandidata, situacija je slična kao i za ukupne: predsednik Vučić ima skoro 350.000, odnosno deset puta više pratilaca nego sledeći po redu kandidat Boško Obradović. Iako Branka Stamenković ima više ukupnih pratilaca (17.467) od Zdravka Ponoša (16.289), Ponoš ima nešto više jedinstvenih pratilaca (4.857) nego predsednička kandidatkinja Suverenista (4.776). Najveća razlika primećena je kod Miše Vacića, kod kojeg od ukupno 2.693 pratilaca samo 637 prati isključivo njega.
Kandidati za premijersku poziciju
Jedino se u analizi kampanje za parlamentarne izbore situacija pokazala drugačijom: Marinika Tepić, kandidatkinja koalicije Ujedinjeni za Srbiju iz Stranke slobode i pravde ima najviše pratilaca (123.454), iza nje se nalazi Saša Radulović (Suverenisti) sa 103.290 pratilaca, dok se nositeljka liste Srpske napredne stranke Danica Grujičić našla na četvrtom mestu, sa 15.811 pratilaca. Obzirom da je doktorka Grujičić novo lice na političkoj sceni, logično je da broj njenih pratilaca bude manji nego drugih kandidata Srpske napredne stranke.
Takođe, za razliku od situacije na predsedničkim i lokalnim, Danica Grujičić ima tek oko 35% unikatnih pratilaca, dok Marinika Tepić ima 60%, a Saša Radulović 66%. Usame Zukorlić ima najviše unikatnih pratilaca, sa 575 od ukupnih 771.
Kandidati za gradonačelničku poziciju
U trci za gradonačelnika, kandidat Srpske napredne stranke Aleksandar Šapić ima ubedljivo najviše pratilaca na Tviteru (174.637), opet skoro deset puta više nego Dobrica Veselinović iz Koalicije “Moramo” (18.292) koji je zauzeo drugo mesto po broju pratilaca.
Kada su u pitanju unikatni pratioci u gradonačelničkoj trci, situacija je uglavnom slična: Aleksandar Šapić ima 169.557 unikatnih pratilaca, dok Dobrica Veselinović ima 15.428 odnosno 84% svoje pratilačke baze. Nemanja Šarović (Radikali) i Vojin Biljić (Suverenisti) imaju po oko 50% pratilaca koji prate samo njih od četiri ponuđena kandidata.
Pozitivna i negativna kampanja
Jedna od ključnih stvari koje su se izdvojile u predizbornoj kampanji jeste način na koji se vladajuća partija oslanjala na negativnu kampanju. Prema broju ritvitova i citata (quotes), očigledno je da su, na primer, profili SNS-a i predsednika Vučića, kao i drugih poslanika ove stranke (na primer, Zorana Tomića, Luke Kebare, Aleksandra Šapića i Vladimira Orlovića) u najvećem broju slučajeva bili direktno retvitovani bez bilo kakvog komentara ili dodatnog sadržaja, dok su s druge strane sadržaji koji su deljeni sa profila Zdravka Ponoša, Marinike Tepić, Dragana Đilasa, Narodne stranke, Stranke slobode i pravde i Borisa Tadića u mnogo većem broju slučajeva citirani, odnosno neka vrsta komentara ili sadržaja je dodata pre deljenja. Ovaj trend ukazuje na negativnu kamapanju u kojoj se sadržaji opozicionih opcija dele mnogo češće sa nekim dodatnim komentarom koji je uglavnom kritične prirode.
Aktivnost tokom kampanje
Za 48 dana kampanje koliko je obuhvaćeno u analizi, dnevni trendovi objavljivanja su bili prilično konzistentni. Za prva tri dana marta i aprila, uprkos pojačanoj aktivnosti na dan samih izbora, očigledno je da je dinamika svakonevne aktivnosti bila slična, sa pojačanom aktivnošću u predvečernjim časovima, od 17 časova pa sve do 21-22 časa uveče.
Negde na sredini kampanje u nedelji od 7. do 14. marta aktivnost je bila veoma ravnomerno raspoređena, sa najvećim stepenom aktivnosti svakog dana između 19 i 20 časova, osim 13. marta kada je predsednik Vučić bio na predizbornom skupu u Bačkoj Palanci i aktivnost je bila veća u toku dnevnih časova, od 14 popodne. Istog dana je najavljeno dodatno poskupljenje goriva kao posledica rata u Ukrajini.
Diktiranje narativa
Posmatrajući količinu heštegova koji su korišćeni tokom kampanje, očigledno je da su pojmovi vezani za predsednika Vučića i Srpsku naprednu stranku bili u znatnoj meri zastupljeniji nego bilo koji drugi; to su heštegovi poput #vucic, #sns i slogani kampanje kao što su #delagovore, #mirstabilnostvucic i #zajednomozemosve. Interesantno je da u danima kada je predsednik imao neko javno obraćanje ili gostovanje na nekoj televiziji, hešteg #najava se pojavljivao jako često, kao na primer 12. marta kada je gostovao u emisiji Intervju na Pinku ili 29. marta kada je gostovao u Ćirilici na televiziji Hepi. Tek 2. aprila i na dan samih izbora primećen je porast pojmova kao što su #izbori2022 i #moramo, #ajmoljudi i #dopobede.
Od drugih zastupljenih heštegova za vreme kampanje istakli su se rat u Ukrajini i Kosovo.
prikaz aktivnosti heštegova vezanih za rat u Ukrajini
Kosovo je posebno bila velika tema 7. marta kada se u jeku rata u Ukrajini u međunarodnoj zajednici pokrenulo pitanje priključivanja Kosova određenim međunarodnim organizacijama, na šta je predsednik Srbije veoma oštro reagovao. O temi se raspravljalo i narednih par dana.
prikaz aktivnosti heštegova vezanih za Kosovo
Napomena: zbog tehničkih problema sa prikupljanjem podataka, dan 23. mart isključen je iz analize.
Mila Bajić je istraživačica SHARE Fondacije sa fokusom na odnos novih medija, tehnologije i privatnosti.
Čitaj još: